Током посјете специјалног изасланика предсједника САД за глобално партнерство Паола Замполија Републици Српској разговарано је о више тема економске сарадње, укључујући и пројекат ХЕ „Бук Бијела“. Америчка страна исказала је интересовање за овај пројекат и могућност укључивања реномираних међународних компанија у његову реализацију. Посебно је значајно што је већ разговарано са представницима америчке  компаније „Бехтел“ о могућим моделима сарадње, те да постоји спремност да се ти разговори наставе и конкретизују. 

Од друге стране очекујемо јасне и конкретне кораке, првенствено у домену техничке експертизе и инвестиционе подршке, али и ширег енергетског партнерства. За Републику Српску је важно да овај пројекат буде препознат као развојни пројекат од регионалног значаја, у којем постоји простор за учешће међународних партнера, и желимо да се што брже реализује, зато што је то један од најбољих хидроенергетских пројеката у региону.

У складу са закључком Одбора за имплементацију ЕСПОО конвенције из марта 2024. године, пројектна компанија „ХЕС Горња Дрина“ приступила је изради нове Студије утицаја на животну средину и процедури прибављања нове еколошке дозволе. Ова активност проводи се на захтјев Црне Горе, као чланице Конвенције, због могућег прекограничног утицаја изградње ХЕ „Бук Бијела“. Нацрт Студије је израђен и достављен надлежном министарству. Јавности је био омогућен увид у документацију у општини Фоча, гдје је 20. фебруара ове године одржана прва јавна расправа. У току је законом предвиђени рок за достављање примједби и мишљења. Друга јавна расправа, у складу са ЕСПОО процедуром, биће одржана 17. марта у Плужинама у Црној Гори. Студија обухвата све релевантне еколошке аспекте, укључујући и прекогранични утицај, као и мјере избјегавања и ублажавања потенцијалних ефеката током изградње и експлоатације. Након окончања процедуре јавних консултација и прибављања еколошке дозволе, приступиће се изради главног пројекта, избору извођача радова и наставку изградње.

Хидроелектрана „Дабар“ је једна од три планиране хидроелектране у систему Горњи хоризонти, који обухвата и ХЕ „Невесиње“ и ХЕ „Билећа“. Ријеч је о веома сложеном хидроенергетском систему у сливу ријеке Требишњице, који подразумијева изградњу већих акумулационих базена и доводних тунела, којима се рјешава проблем временске и просторне неравномјерности расположивих количина вода. Наиме, пројекат изградње ХЕ „Дабар“ је конципиран тако да се у периоду интензивних падавина вода дуже задржи на површини у планираним акумулацијама и вишенамјенски користи, између осталог, за енергетске сврхе и спријечавање плављења Невесињског, Дабарског и Фатничког поља. 

Специфична геологија терена, понирање ријека и нагли приливи воде током обилних падавина значајно утичу на извођење радова и успоравају динамику реализације, јер стварају озбиљне изазове на градилишту. У таквим условима није могуће изводити бетонске радове на брани и машинској згради, а поплаве у Дабарском пољу онемогућавају ископ канала кроз поље. Све наведено утиче на то да се радови одвијају у периоду када се стабилизују временске прилике, што објективно утиче на динамику радова. Према тренутној динамици и плану извођења, завршетак ХЕ „Дабар“ планиран је крајем 2027. године, односно почетком 2028. године. 

Имајући у виду да је извршено пробијање и облагање тунела „Фатничко поље-Акумулација Билећа“, изграђен канал кроз Фатничко поље и компензациони базен, проводе се потребне активности у циљу изградње ХЕ „Билећа“. 

Поред ових пројеката, значајно је поменути и изградњу три хидроелектране на ријеци Бистрици, чији се завршетак очекује до краја ове године.  Изградња ХЕ „Дабар“ и ХЕ „Билећа“, као и хидроелектрана на ријеци Бистрици, значајно ће повећати производне капацитете и ојачати енергетску стабилност система. То су, без сумње, најзначајнији енергетски пројекти који се тренутно реализују и који ће у великој мјери промијенити енергетску слику Републике Српске.

Пројекат изградње вјетроелектране „Хргуд“ у општини Берковићи остаје један од стратешки важних пројеката у области обновљивих извора енергије у Републици Српској. Концесија је додијељена „Електропривреди Републике Српске“ 2015. године, на период од 50 година, а у међувремену је урађено ново техничко рјешење. Првобитно планирана електрана снаге 48 MW са 16 турбина редефинисана је на 10 модернијих турбина укупне снаге 60 MW, што обезбјеђује већу ефикасност и боље економске параметре пројекта. Припремљена је пројектна документација, укључујући студију утицаја на животну средину, идејни пројекат и рјешење прикључења на преносну мрежу, те се очекује закључивање анекса уговора о концесији којим ће бити дефинисани нови рокови изградње. 

Након што је KfW одустао од финансирања, раскинут је раније потписани уговор и сада се врше припреме за наставак овог пројекта на начин да ће бити расписан јавни позив за реализацију пројекта по моделу EPC+F (изградња и финансирање). Уколико јавни позив који ће бити расписан буде успјешно окончан, постоји могућност да ова електрана буде изграђена и пуштена у рад најдуже за двије године. 

Што се тиче сарадње са Мађарском, нису вођени конкретни преговори, иако је било интересовања на нивоу иницијалних контаката. 

Извршена је исплата преосталог износа дуга по уговору који је раније закључен и тиме су створени услови да предузеће „Гас-Рес“, као власник „Комсар Енерџи Република Српска“, може даље наставити све активности управљања овим предузећем. 

Раније је донесена одлука и потписан је уговор о преносу концесионих права са Комсара на РиТЕ „Угљевик“ за подручје „Угљевик исток 2“, чиме је омогућено да РиТЕ „Угљевик“ несметано може радити на експлоатацији угља на овом лежишту, што је био кључни интерес и циљ РиТЕ „Угљевик“.  

Пословање „Електропривреде Републике Српске“ стално је у фокусу Владе, јер је ријеч о систему од стратешког значаја за енергетску стабилност и сигурно снабдијевање грађана и привреде електричном енергијом. Тематску сједницу не посматрам као изолован догађај, већ као дио системског приступа и континуираног процеса праћења стања у систему и доношења корективних мјера. Након сједнице предузет је низ конкретних активности усмјерених на стабилизацију пословања и рационализацију трошкова. 

Након избора новог руководства у РиТЕ „Угљевик“, предузете су одлучне мјере консолидације – стабилизације кључних пословних активности у овом предузећу и очекујемо да у наредном периоду све мјере које су утврђене дају позитивне резултате и допринесу стабилном и одрживом пословању у будућности. Све активности које се тренутно проводе се воде у циљу дугорочно сигурног снабдијевања угљем, као кључне претпоставке за стабилан рад електране. Одржали смо више радних састанака у предузећу како бисмо подстакли реализацију свих договорених мјера. 

Нарочиту пажњу посвећујемо и проблемима које има РиТЕ „Гацко“, који су такође сложени, и неопходно је и даље упорно водити активности на побољшању стања у овој електрани, како би се вратила на ниво континуиране и веће производње.

Наш кључни циљ је и даље ревитализација постројења у двије термоелектране и још снажније подстицање на нове инвестиционе активности у ХЕ „Бочац“ (наставити започете активности изградње соларне електране у непосредној близини постојеће хидроелектране), у ХЕ на Требишњици и ХЕ на Дрини.

Посебна пажња усмјерена је и на дистрибутивна предузећа. Одржао сам радне састанке у „Електро-Бијељини“ и „Електрокрајини“, а у наредном периоду одржаћемо исте састанке и у свим осталим дистрибутивним предузећима, с циљем директног увида у стање на терену и предузимања одлучујућих мјера ради стабилне дистрибуције електричне енергије и нормалног снабдијевања свих потрошача. 

Суштина је да менаџменти свих предузећа у оквиру „Електропривреде“ имају обавезу да побољшају пословање и да остваре позитиван финансијски резултат.

Такође, треба на начин који одговара интересима „Електропривреде“ регулисати питање односа са малим произвођачима електричне енергије, а то су углавном мала соларна и хидро постројења.

Радили смо и на унапређењу законског оквира. У Народну скупштину Републике Српске упутили смо измјене постојећих закона о енергетици и електричној енергији, којима се уводе савремена рјешења усклађена са европским директивама, а која се односе на складиштење електричне енергије. Активности ће бити настављене и у наредном периоду у правцу финансијске консолидације, повећања оперативне ефикасности и јачања инвестиционог циклуса. 

Уколико се покаже да је потребно додатно разматрање на нивоу Владе, биће одржана и нова тематска сједница.

Коначни финансијски резултати за 2025. годину још увијек нису доступни. „Електропривреда Републике Српске“ послује као холдинг систем и да би се утврдио укупан резултат, неопходно је да сва зависна предузећа заврше и доставе своје појединачне финансијске извјештаје, након чега матично предузеће консолидује податке. Тек тада ће бити могуће дати прецизну оцјену пословања на нивоу цијелог система. Министарство до овог тренутка није добило званичне консолидоване податке од „Електропривреде Републике Српске“ па би свако изношење процјена у овом тренутку било преурањено. Међутим, извјесно је да ће термоелектране пословати са губитком, што ће се неминовно одразити и на укупан резултат холдинга.

Влада Републике Српске не формира цијену електричне енергијe, осим сагласности на цијену јавног снабдијевања. Електрична енергија је роба којом се слободно тргује на отвореном тржишту и цијена се формира у зависности од понуде и потражње, а грађани имају право избора снабдијевача. Улога Владе је да креира енергетску политику. Свјесни смо да је свако повећање рачуна за електричну енергију осјетљиво питање за грађане. Од марта поскупљује дистрибутивна мрежарина, коју одређује Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске и која је посебна ставка на рачуну, мимо цијене електричне енергије. Ипак, разумљиво је да грађани посматрају укупан износ рачуна који плаћају. Република Српска и даље има најнижу цијену електричне енергије у региону, без обзира на много боље енергетске прилике у тим земљама. Настојаћемо да ту позицију очувамо колико год је то могуће. Евентуалне будуће корекције цијене од стране снабдијевача могу се разматрати искључиво на основу свеобухватне анализе трошкова производње, стања у систему и тржишних кретања.

Електроенергетски систем Републике Српске, кога доминантно чини „Електропривреда Републике Српске“, је у претходном периоду био изложен истовременом дјеловању више неповољних фактора, који су довели до смањења домаће производње и потребе за увозом електричне енергије у одређеним периодима године. 

Прије свега, изузетно лоши хидролошки услови 2022, 2024. и 2025. године значајно су умањили производњу у хидроелектранама, које представљају кључни извор вишкова за извоз. Истовремено су се дешавали технички застоји у термоелектранама, већином због застарјеле опреме, а додатни проблем био је недостатак угља у РиТЕ „Угљевик“ и неквалитетан угаљ у РиТЕ „Гацко“. 

На расположиве количине утицала је и обавеза испоруке једне трећине произведене електричне енергије из РиТЕ „Угљевик“ Холдингу словеначких електрана, што је додатно смањило количине за домаће тржиште. У таквим условима били смо принуђени да одређене количине набављамо на тржишту, и то по цијенама које су знатно више од оних по којима снабдијевамо наше потрошаче. Треба нагласити да ово није изолован случај – европско енергетско тржиште постало је изразито волатилно и зависно од хидрологије, временских прилика, геополитичких околности и тржишних кретања. У таквом амбијенту и традиционални извозници повремено постају увозници. Али, добра вијест је да се стање постепено стабилизује. У перспективи су обезбијеђене додатне количине угља преносом концесије за лежиште “Угљевик исток 2”, хидролошке прилике су повољније, кота акумулација у посљедња два мјесеца је на највишем нивоу у односу на претходне три године, а у протеклом периоду покренули смо снажан инвестициони циклус у сектору обновљивих извора енергије. 

Наш циљ је да диверсификујемо изворе снабдијевања, да систем учинимо стабилнијим, самосталнијим и отпорнијим на спољне утицаје, те да се Република Српска трајније врати статусу нето извозника електричне енергије.

Наравно. До сада је закључено 37 уговора за изградњу нових 2305 мегавата из обновљивих извора енергије, а пројекти се налазе у различитим фазама реализације. 

Укупна процијењена вриједност ових инвестиција износи око 5,29 милијарди КМ, а вриједност изграђених објеката и оних чија изградња је у току износи више од 1,5 милијарди KM. До сада су изграђене и пуштене у рад двије соларне електране укупне инсталисане снаге 70 MW и једна хидроелектрана инсталисане снаге 35 MW, а њихова укупна вриједност износи 250 милиона КМ.

Као што смо претходно поменули, у току је изградња ХЕ „Дабар“, затим ХЕ на ријеци Бистрици, а започела је и изградња ХЕ „Мрсово“ на ријеци Лим, као и вјетроелектране „Гребак“. Укупна вриједност наведених инвестиција износи више од 1,3 милијарди KM.

Поред тога, изграђено је 58 малих хидроелектрана и 1825 малих соларних електрана, а радићемо и на пројектима гасификације Републике Српске и изградње 20 000 прозјумера.

Као што је познато, најавили смо и већ започели активности на реализацији пројекта изградње магистралног гасовода у Републици Срспкој.