Буџет Републике Српске за 2026. годину, према овом приједлогу, износи 7,409 милијарди КМ (седам милијарди 409 милиона), што је за 659 милиона КМ, односно већи су за 9,8 одсто у односу на Други ребаланс буџета за 2025. годину.

Укупни буџетски приходи и примици за нефинансијску имовину у 2026. години износе 5.588,6 милиона КМ, што представља увећање од 114,0 милиона КМ, односно 2,1 % у односу на средства планирана другим Ребалансом буџета Републике Српске за 2025. годину.Порески приходи износе 5,178 милијарди и већи су за 2,21%, док су непорески приходи 410.600.000 КМ и већи су за 1,14%.

Приходи по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање Приједлогом Буџета Републике Српске за 2026. годину износе 1.892,9 милиона КМ, што представља увећање од 49,6 милиона КМ, односно 2,7% у односу на средства планирана другим Ребалансом буџета Републике Српске за 2025. годину. 

Дознаке на име социјалне заштите које исплаћују институције обавезног социјалног осигурања Буџетом Републике Српске за 2026. годину износе 2.162,6 милиона КМ, што представља увећање од 196,9 милиона КМ, односно 10% у односу на средства планирана Другим ребалансом буџета Републике Српске за 2025. годину. 

Дознаке по основу пензијског осигурања су планиране према досадашњем кретању броја корисника пензија и очекиваног броја корисника у наредном периоду, те редовном усклађивању пензија у 2026. години за 6,55%.

Расходи за лична примања запослених Буџетом Републике Српске за 2026. годину износе 1.407,8 милиона КМ, што представља увећање од 85,7 милиона КМ, односно 6,5% у односу на средства планирана Другим ребалансом буџета Републике Српске за 2025. годину. Поменути расходи планирани су у складу са законима о платама запослених у органима управе, МУП-у, образовању,  правосуђу и здравству. Планирано је 4,3 милиона КМ за повећање плата судија и јавних тужилаца у Републици Српској.

У оквиру ове групе расхода планирана су средства у износу од 20,5 милиона КМ за потпуно усклађивање платних кофицијената запослених са високом стручном спремом у области образовања и културе са запосленима са високом стручном спремом у органима управе Републике Српске.

Приједлогом буџета за 2026. годину планирано је 661,7 милиона КМ за здравство и социјалну заштиту. На овој ставци највеће је издвајање за Фонд здравственог осигурања за који је планирано 277,1 милион КМ, што је за 5,16% више у односу на 2025. годину. За социјалну заштиту и личне инвалиднине у 2026. години планирано је 77,8 мииона КМ, а за дознаке за унапређење породичног живота у Републици Српској 70 милиона КМ.

Субвенције планиране Буџетом Републике Српске за 2026. годину износе 233,6 милиона КМ, што представља умањење од 27,2 милиона КМ, односно 10,4% у односу на средства планирана Другим ребалансом буџета Републике Српске за 2025. годину. 

Најзначајнија издвајања  у оквиру ове групе расхода планирана су на име подстицај развоја пољопривреде и села, у износу од 180 милиона КМ, подстицаја за повећање плате радника, у износу од 12,6 милиона КМ, предузећу „Жељезнице Републике Српске“, у износу од 10 милиона КМ, нефинансијским субјектима у области шумарства у износу од 4 милиона КМ и за субвенције каматне стопе за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова, у износу од 2,8 милиона КМ.

Привреди је у 2026. години намијењено 456,9 милиона КМ, што је више за 5,5 милиона КМ него у 2025. години. За нове технологије планирано је издвајање 23 милиона КМ, а за субвенције за повећање плата радника 12,6 милиона КМ.

Буџетом за 2026. годину планирано је да се за образовање и ученички стандард издвоји 85,3 милиона КМ, што је више за 5,6 милиона КМ или за 7%.

На буџетској позицији јавне инвестиције планирано је 152 милиона КМ, што је више за 25,3 милиона КМ или за 19,9%.

Влада Републике Српске утврдила је данас Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2026–2028. године, полазећи од приказа стања у области структурних реформи, анализирајући започете мјере и областима, те у коначници одређујући даље правце економске политике и спровођења социоекономских реформи у Републици Српској за наредни двогодишњи период.

Овај стратешки документ је усмјерен на ужи сет структурних реформи у односу на претходне циклусе, како би фокус био првенствено на реализацији утврђених приоритета. 

Структурне реформе организоване су у оквиру три области, а које одговарају дефинисаним реформским стубовима Владе, и то: I Конкурентност, II Одрживост и отпорност и III Људски капитал и социјалне политике. Према наведеном, у оквиру дефинисаних области предложено је седам структурних реформи и у оквиру њих 23 реформске мјере за период до 2028. године.

Осим наведених структурних мјера постоји значајан број осталих мјера чија ће реализација допринијети испуњавању претходно дефинисаних циљева Владе Републике Српске, а те мјере ће бити уграђене у Програм рада Владе Републиек Српске и надлежних ресора за наредни период.  

У околностима бројних екстерних и интерних изазова, у 2024. години, бруто домаћи производ (БДП) Републике Српске је остварио раст од 3,1%. Расположиви подаци за прва два квартала 2025. године, указују на наставак реалног раста привредне активности у Републици Српској, по просјечној стопи од 1,7%

Према пројекцијама из Програма економских реформи, у наредном двогодишњем периоду се очекује наставак раста привредне активности вођен домаћом тражњом и инвестицијама, уз благи позитиван допринос спољнотрговинске размјене. Пројектоване стопе привредног раста Републике Српске у периоду 2026–2028. година износе 2,6%, 2,9% и 3,1%, респективно.

У 2026. години најнижа нето плата у Републици Српској износиће 1.000 КМ, док ће се најниже нето плате у зависности од степена стручне спреме потребног за обављање одређеног посла кретати од 1.050 КМ до 1.450 КМ. Стабилно тржиште рада, уз раст запослених и благо повећање плата омогућиће раст расположивог дохотка, што ће уз позитиван допринос потрошње државе одржати домаћу потрошњу. Пројектовани раст домаће потрошње мањи је од пројектованог раста БДП-а. Такође, очекује се да ће реализација најављених инвестиција у енергетске пројекте, путну инфраструктуру, здравство и пољопривреду позитивно утицати на раст. Раст домаће потрошње и инвестиција посљедично ће утицати на повећање увоза, док ће очекивани опоравак спољне тражње, повећање извоза услуга, те потенцијално отварање нових канала продаје омогућити раст извозно оријентисане производње и укупног извоза. Већи раст извоза у односу на раст увоза за резултат ће имати благо позитиван допринос привредном расту у наведеном периоду.

 

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјени и допунама Закона о доприносима. Најзначајнији ефекат предложеног Закона очекује се због задржавања основице доприноса за носиоце самосталне дјелатности на износу од 70% просјечне бруто плате у Републици из претходне године. Важећим Законом је прописано да основица за 2025. годину износи 70%, док од јануара 2026. и надаље износи 80%. Предложеном измјеном основица остаје на нивоу 2025. године. Смањење основице за доприносе код предузетника у 2026. години (са 80% на 70% просјечне бруто плате) довешће до смањења прихода у укупном износу од приближно 19,3 милиона КМ, од чега ће у Буџету Републике Српске бити мање 11,5 милиона КМ на ставци прихода по основу доприноса за пензијско инвалидско осигурање, а осталим фондовима социјалног осигурања биће 7,8 милиона КМ мање.

Разлози за доношење овог закона садржани су и у потреби да се усклади пореска политика са реалним могућностима предузетника, уз очување њихове конкурентности и одрживости. 

Извршене су и измјене прописа с циљем сузбијања сиве економије у дијелу исплаћивања накнада за одређени вид сезонског и привременог рада. Предложено је плаћање доприноса за пензијско-инвалидско осигурање у фиксном износу од 16 КМ по сваком дану ангажмана. Тиме ће бити поједностављен обрачун и уплата и доприноса. Уплату доприноса вршио би исплатилац прихода, односно лице које радно ангажује лица на пословима сезонског и привременог карактера, до 20. у мјесецу за претходни мјесец. 

На посебној сједници Владе усвојен је Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит, којима ће бити јасније дефинисане поједине одредбе и извршене допуне у одређеним члановима закона. Предложено је да се додају појмови који се односе на донације и спонзорство, с циљем њихове реализације с обзиром на различит порески третман ових категорија расхода. 

Област траснферних цијена се додатно уређује на начин да се у правила за утврђивање уводе Смјернице Организације за економску сарадњу и развој, у дијелу који не регулише сам Закон и припадајући подзаконски акти.

Детаљније се уређује опорезивање пословних јединица правних лица са сједиштем у Федерацији БиХ и Брчко Дистрикту БиХ, с обзиром на широко присутан проблем код одређивања прихода који треба припасти овим пореским обвезницима, те утврђивање пореске основице. 

Предложеним измјенама и допунама закона укида се пореска олакшица која се односи на приход од камате на дужничке хартије од вриједности које емитује Република Српска или јединица локалне самоуправе у њеном саставу.

Влада је на посебној сједници утврдила и Приједлог Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак којим се прописује ослобађање од опорезивања личног примања неквалификованог радника као и радника са средњом стручном спремом у трогодишњем трајању, у износу од 50 КМ нето.

Предложено је увођење паушалног пореза и доприноса за пензијско инвалидско осигурање за лица која су радно ангажована на сезонским и другим пословима привременог карактера, у укупном износу од 25 КМ за сваки дан радног ангажовања.

Предложено је укидање ослобађања од плаћања пореза на капитални добитак за лица која продају акције, удјеле у капиталу, ауторска права, права грађења, које су имали у власништву дуже од седам година. На основу наведеног, од плаћања пореза на капитални добитак биће ослобођена лица само за продају непокретности које су имали у власништву дуже од седам година.

Прописује се обавеза пријављивања прихода ослобођених од плаћања пореза на доходак с циљем ефикасније контроле, доступности података ради бољег и лакшег креирања пореских политика. 

Влада Републике Српске утврдила је и Приједлог Одлуке о дугорочном задуживању за 2026. годину до износа 1.690.900.000 КМ, реализацијом задужења из различитих извора водећи рачуна о трошковима и ризицима. Сврха задуживања је обезбјеђивање средства за реализацију различитих владиних политика и мјера, у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске. 

У складу са планираним новим задужењем за 2026. годину, узевши у обзир планирану отплату дуга у истој години, процјењује се да ће укупан дуг  Републике Српске на дан 31. децембар 2026. године износити 35,8% процјењеног БДП-а за 2026. годину, а јавни дуг 32,2% процијењеног БДП-а за 2026. годину. 

На посебној сједници утврђен је Приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2026. годину. Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске је прописано да краткорочни дуг не може бити већи од 8% износа редовних прихода остварених у претходној фискалној години, што према усвојеном Другом ребалансу буџета Републике Српске за 2025. годину износи 437,75 милиона КМ, што је горња граница коју Република Српска може реализовати. 

Током 2025. године Република Српска је извршила двије емисије трезорских записа, укупне номиналне вриједности 34,37 милиона КМ, а стање дуга по основу истих на данашњи дан износи 20,6 милиона КМ.

Влада је на посебној сједници утврдила и Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2026. години. Законoм о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске прописанo је да укупна изложеност Републике Српске по издатим гаранцијама не може бити виша од 15% оствареног БДП у тој години. У 2026. години планирано је издавање гаранција Републике Српске у максималном износу до 900 милиона КМ за задужења првенствено за велике пројекте у сектору саобраћаја, те осталим секторима.

Владa Републике Српске утврдила је данас Приједлог закона о радном ангажовању на сезонским и другим пословима привременог карактера, по хитном поступку.  

Имајући у виду изазове и кретања на тржишту рада и природу сезонских и других послова привременог карактера, разматране су могућности ангажовања сезонских и других радника без заснивања радног односа када су потребе посла краткотрајног, односно привременог карактера који захтијевају тренутни радни ангажман већег броја лица, а који већ нису обухваћени постојећим модалитетима уговора о раду и уговора ван радног односа, које познаје правни систем Републике Српске.

Доношење овог посебног закона је у функцији спровођења мјера на сузбијању сиве економије и неформалног запошљавања и увођење наведеног облика радног ангажовања у законске оквире.

Доношењем закона ствара се правни оквир за поједностављено радно ангажовање на појединим пословима сезонског и привременог карактера без заснивања радног односа. Наиме, омогућавањем овог вида ангажовања створиће се правни основ за додатно поједностављење процедура пријаве и одјаве ових лица у Пореској управи.

  

Владa Републике Српске утврдила је и Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености, по хитном поступку.   

Разлози за доношење закона произилазе из потребе за јаснијим дефинисањем постојећих права, с обзиром на динамичност области рада и запошљавања и потребе за прилагођавањем мјера и прописа којима се регулишу права незапослених, те уочених злоупотреба у остваривању права која произлазе из закона.

Такође, кроз вишегодишњу примјену тренутно важећег Закона, примијећено је да су поједине одредбе Закона недовољно јасне, те су доводиле до проблема у примјени, те је било потребно извршити прецизирање појединих одредаба. Један од разлога је и јасније дефинисање права незапослених лица, те већа активација лица која траже запослење.

Владa Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјени Закона о локалној самоуправи, по хитном поступку.  

Разлог за доношење овог закона произилази из уочене потребе да се, поред прописаних, регулишу и услови који ће омогућити да општине у Републици Српској које најмање десет година имају пет студијских програма, Више од 2.000 студената и богато културно-историјско наслијеђе и које поднесу захтјев за додјелу статуса града, тај статус у законом прописаној процедури стекну.