Зорица Витић „Свети Петар Атонски у византијској и јужнословенској традицији“
Издавачи: Чигоја штампа, Друштво наставника српског језика и књижевности Републике Српске
Београд, 2020.
Издање словенског превода „Житија светог Петра Атонског“ начињено је превасходно на основу увида у српску рукописну традицију а као основни изабран је препис Генадија Светогорца. Намјера аутора је да са културно-историјских, али и књижевно-филолошких разлога, издањем Генадијевог преписа „Житија“ заокружи његове списе посвећене светом Петру Атонском.
Судећи према сачуваним рукописима, али и фрескама и иконама, манастир Хиландар издваја се као центар словенског штовања светог Петра.
Када се узме у обзир релативна бројност српскословенских преписа житија, а посебно континуитет у Петровом ликовном приказивању од 14. стољећа надаље у српској средини, какав не постоји у другим православним земљама, намеће се закључак да су српски средњовјековни умјетници на сасвим посебан начин допринијели уобличавању и трајању култа првог атонског анахорете.
Републички секретаријат за вјере подржао је објављивање књиге „Свети Петар Атонски у византијској и јужнословенској традицији“.